Što god bila slijedeća velika stvar (en. next big thing) trebala bi se rimovati sa naranča (en. orange). Star Simpson se rimuje sa boranj, a boranj se rimuje s ‘naranča’. Star Simpson pušta puno komaraca u veliku kutiju u kojoj ih onda robot cvrči laserom, crta 3D animacije na kotaču bicikla koji se za taj prizor mora upogoniti brzinom od barem 10km na sat, lemi, vari, žmirka i tak. MIT voli pametne, Intelectual Ventures obožava inovativne, aerodromska policija ih ponekad hapsi i maltretira. Amerika.


1000 REM*
1010 REM* KLUB MAMA, G33KOSKOP, 23.11.2010, 20:00
1020 REM*
1984 DATA MIROSLAV,KOCIJAN,GALEB,ORAO
1985 READ A$,B$,C$,D$
1986 INPUT "DOLAZIŠ?";I$
1987 IF I$="DA" THEN PRINT "W00T": GOTO 2010
1988 PRINT "LAME":END
2010 PRINT A$;" ";B$;": ";C$;" I ";D$
>
RUN


Voja Antonić čest je gost TV-emisija koje se trude mambodžambu suprostaviti nešto razuma. Davorovo ponavljanje Teslinih eksperimenata izaziva kontroverze. No Davor i dalje marljivo razvija svoje prototipove. Mi u hacklabu volimo mahati bez veze svijetlećim neonkama. Voja i Davor će razgovarati o bežičnom prijenosu električne energije. Mi ćemo mahati neonkama. Star wars na extended g33koskopu srijedom popodne.

Kada smo na g33koskopu krenuli sa serijom predavanja o povijesti tehničke kulture naših prostora™ stalno se na vrhu te liste pojavljivao Voja Antonić. I stoji tako dugo na vrhu. Do ovog utorka 12.10.10. (epic) u 19:00, klub mama, Preradovićeva 18 (standardno).

1984. u uvodnom tekstu drugog broja “Računara u vašoj kući” stajalo je: “Računarsku revoluciju, najzad, možemo ostvariti samo ako budemo imali domaći računar.” Voja Antonić je to doslovno shvatio. Dizajnirao je računalo da u svakom domu lako izraste po jedna Galaksija. I izraslo je 10000 samogradnji. Minimum. Fascinatna
priča. Na g33koskpu. Hell fucking yeah!

Kaže Voja za g33koskopsku najavu: “Krajem 70-tih godina računar je bio u domenu magije, pa smrtnici nisu znali ni kako on izgleda ni čemu služi. Prve projekte sa mikroprocesorima sam radio dok još nisam ni video mikroračunar, program sam asemblirao ručno na papiru i EPROM programirao DIY programatorom, tako što sam tri minuta držao pritisnut jedan taster na njemu, jer dok sam ga pravio, nisam znao na šta će ličiti i nisam imao dovoljno imaginacije da predvidim prekidač za programiranje.

Ubrzo sam shvatio da digitalna tehnika nije statičan fenomen i da se prebrzo razvija da bi siromašan pojedinac mogao da prati tempo koji su zadavale korporacije. Kako su se računari razvijali, moja Galaksija je izgledala sve skromnije, pa sam u trenutku razočaranja bacio sve prototipove u kontejner. Jedan je ostao slučajno u podrumu, mnogo kasnije sam ga našao i odgovorio na molbu da ga poklonim Muzeju tehnike. Sad je on eksponat u stalnoj postavci izložbe.”